Gucci arhivu opseda duh. Tokom obilaska famoznog prostora, palate iz 15. veka koja se nalazi na levoj obali reke Arno u Firenci, u Italiji, rečeno mi je da se smatra da je taj duh upravo osnivač ove modne kuće, Guccio Gucci. Prijavljeno je dopiranje neobičnih zvukova iz praznih prostorija ove kultne građevine. Ovo je, takođe, lokalitet na kome se, nesumnjivo, prepliću priče modnih čarobnjaka koji zajedno čine savršenu celinu. Nekadašnja Gucci fabrika i radionica sada sadrži glavne artefakte iz 103-godišnje istorije ove modne kuće, uključujući Horsebit mokasine Guccio Guccija, Flora motive umetnika Vittorija Accornera, crveno plišano odelo Toma Forda i Dionysus tašnu Alessandra Michelea. Zajedno posmatrani, oni sačinjavaju sliku globalno poznatog luksuznog brenda.
Poslednji na čelu ove modne kuće, sa zadatkom da inspiše sledeće poglavlje za Gucci, nalazio se 41-godišnji Sabato De Sarno, koji već godinu dana radi ovaj posao. Sastajemo se u prostoriji sa visokim plafonom i drvenim panelima, koja liči na biblioteku, samo što se umesto retkih knjiga na policama nalaze torbe. Kao dekor na zidovima, u staklenim vitrinama su neke od najpoznatijih i najprepoznatljivijih svih vremena: Jackie torba, Bamboo 1947, Blondie. „Stupendo”, izgovara De Sarno dok mu oči preleću po sobi, sa uzbuđenjem se prisećajući istorije i ističući detalje na nekim od svojih omiljenih. „Ovo je zaista magično mesto”, kaže on. „Svi ovi komadi predstavljaju drugačiji trenutak brenda Gucci. To nisu samo komadi kože ili odeće ili brend − to je cela jedna priča.” De Sarno je u svojoj uobičajenoj uniformi u formi boxy crne majice bez logoa, crnim farmerkama i patikama. „Ukoliko me zateknete u beloj majici, onda je to zaista loš dan”, otkriva mi. „Nosiću belo kada mi zatreba nešto da me oraspoloži. Zato što odeću koristim kao oblik izražavanja.” „U poslednjih godinu i po dana dogodilo se mnogo toga, većina tih stvari je zaista lepa i dogodila mi se po prvi put. Bila je to godina puna prvih puta,” kaže on.
Bogata istorija modne kuće Gucci, tokom više od jednog veka, isprepletena je momentima koji oblikuju kulturu, svojim unikatnim desenima i vizuelnim identitetom. Prvobitan biznis Guccio Guccija bio je prtljag, a kompaniju je osnovao 1921. kao proizvođač ručno rađenih kožnih kofera i torbi. Sredinom veka, Gucci je simbolisao neku vrstu međunarodnog luksuza, sa uvođenjem Horsebita i Flora motiva, kao i slavnih obožavalaca poput Jacqueline Kennedy Onassis. Do 1990-ih, Guccijev dizajner konfekcije Tom Ford pomogao je da se transformiše u jednu od najuticajnijih modnih sila, predstavljajući smeli, senzualni glamur. A nedavno je interpretacija maksimalizma Alessandra Michelea zabeležila duh vremena nešto drugačije ere. Tokom šest kolekcija koje je De Sarno do sada predstavio, on je skicirao novu viziju Guccija, čiju srž predstavljaju moćni, nosivi, bazični odevni komadi: savršene farmerke, izvrsno skrojen kaput, odeća izrađena u elegantnim monohromatskim bojama i nežnim, suptilnim desenima, aksesoari sa neočekivanim detaljima, siluete stvorene za život i kretanje. Odmah nakon Michelea, De Sarnova verzija Guccija može na prvi pogled delovati potcenjeno, gotovo uzdržano. Međutim, njegov pristup je intuitivan, a njegova obeležja trenutno imaju snažan uticaj na modu. Sa ljudima koji su umorni od prekomerno komercijalizovanih ideja, lični stil predstavlja fantaziju, a to je upravo bila suština Guccija sa njim na čelu.
GUCCIO GUCCI je bio ambiciozan pripovedač. Potekao je iz skromne porodice, ali je istovremeno sa razvijanjem posla razvijao i narativ plemstva porodice Gucci, ljubitelja konja. Rana iteracija Gucci logoa bio je vitez, ukrašen sa jedne strane ružom a sa druge točkom, koji je uzet sa grba koji je pripadao drugoj porodici Gucci, onoj koja je pripadala pravom plemstvu, ali ga je Guccio prisvojio kao svoj. To je priča koja privlači De Sarna dok kreira svoje poglavlje. De Sarno je odrastao u bliskoj porodici u Čičanu, naselju u okrugu Napulj, a sada živi u Milanu i Briselu. Njegov muž Daniele Calisti je advokat i imaju dva psa po imenu Luce i Pina. Uživo, on deluje razoružavajuće i neuobičajeno skromno. U tolikoj meri da je proteklog proleća Gucci objavio kratki dokumentarac pod nazivom Who Is Sabato De Sarno?, za koji je narator bio glumac Paul Mescal. Pre postavljanja na dosadašnju poziciju u modnoj kući Gucci, De Sarno je proveo dve decenije radeći iza kulisa u modnim kućama Prada, Dolce & Gabbana i Valentino. Mini dokumentarac upečatljivog naslova je sastavni deo njegovog pristupa pripovedanju priča, kao i rukovođenju koje dolazi sa zauzimanjem vrhovnog položaja u fascinantno luksuznom brendu koji odražava De Sarnov senzibilitet kao dizajnera: jednostavan, sveden na suštinu, jasan.
„U jednoj godini sam, a smatram da je to zahvaljujući napornom radu, mnogo sebe utkao u novi Gucci,” kaže De Sarno. „Razmišljam korak po korak, sezonu po sezonu, kolekciju po kolekciju. Volim da gradim sobu po sobu. Svaka kolekcija je jedna soba, pa trenutno imam šest soba.” Fokusirao se na pragmatične detalje i oplemenio ih, kao i na neke nove zamisli. Tako se izdržljiva mekana koža našla na njegovim aksesoarima, a predimenzionirani cocoon kroj na njegovim kaputima. Igrao se i sa ukrasima, međutim nikada na načine koji deluju teško ili preterano. Majice i haljine sa kristalima su stilizovane uz farmerke, haljina sa perlama i resama, koja deluje kao lagani slip, nosi se sa čarapama do zgloba i Gucci Horsebit mokasinama. Ove mokasine su postale prepoznatljiv De Sarnov remiks iz famozne arhive (predstavio je par sa platformom, za svoju prvu kolekciju, koje su odmah postale hit), kao i njegove verzije torbi Jackie i Bamboo, koje je smanjio i vešto ukrasio kristalima (kako bi se slagale sa tank top majicama), i osvežio neon nijansama. Takođe je posebna pažnja posvećena bojama, De Sarno je uveo tamno crvenu (deep oxblood) boju pod nazivom Rosso Ancora, koja je postala simbol Sabatove ere. (Reč ancora znači ponovo na italijanskom.) „Ono što Gucci predstavlja sa Sabatom je nešto malo jednostavnije i minimalnije,” kaže Miley Cyrus, koja je ove godine nosila Gucci haljinu sa šljokicama, kreiranu specijalno za nju, povodom prošlogodišnje dodele Grammy nagrada. „Smatram da ponekad, zato što imam toliko toga da kažem i imam veoma snažan personality, kada garderoba previše govori, ne ostavlja mi prostora da iskažem nešto svoje,” objašnjava ona, naglašavajući da joj De Sarnova odeća omogućava taj prostor. „Mogu da se izrazim, a da se ne udavim u tuđoj kreaciji, ukoliko razumete na šta mislim.”
Upravo to je, kako kaže De Sarno, jedan od njegovih ciljeva kao dizajnera. „Ne želim da te prekrivam svojom garderobom. Želim da vidim tebe,” objašnjava on. „Želim da vidim tebe kako nosiš Gucci, a ne Gucci kako nosi tebe. Ne želim da odeća koju pravim govori o meni. Želim da one budu Gucci. Kada ljudi biraju moju odeću, želim da budu u mogućnosti da je nose. Zbog toga što je za mene važno posedovati stvari koje imaju svoj sopstveni život.” De Sarnov dizajnerski etos takođe je izražen i u načinu na koji je osmislio okruženje oko svoje vizije i u ljudima koje je izabrao da predstavljaju njegovu Gucci eru. To uključuje i angažovanje manekenke Darije Werbowy, koja se tek vratila sa podužeg odsustva, u trajanju od skoro jedne decenije, da predvodi njegovu prvu kampanju, a koju je fotografisao David Sims. Umetnički direktor Riccardo Zanola, koji radi sa De Sarnom, kaže: „Prva kampanja sa Darijom sadržala je delić krajnje poruke koju on želi da prenese – taj osećaj intimnosti i poverenja u sopstvenu senzualnost koji je tako simboličan za Gucci i njegovo nasleđe.” De Sarno upija inspiraciju i vizuelne kodove iz svega što ga okružuje. Samo jedno pregledanje njegovog ličnog Instagrama otkriva kaleidoskop interesovanja: knjigu o Lucio Fontani, fotografiju Jackie O. iz 70-ih godina, slike Georgea Condoa u Fondaciji Deste u Atini, delove poezije, karusel koji započinje citatom autora i dramskog pisca Samuela Becketta, koji prati crnobela fotografija Beketa koji nosi Gucci ag. (nakon koje sledi slika De Sarnove elegantne nove iteracije te torbe, Gucci B.) Njegova Resort 2025 kolekcija, na primer, sadržala je kampanju u kojoj se našla pevačica grupe Blondie, Debbie Harry, a koju je fotografisala Nan Goldin, umetnica kojoj se divi. „Njena estetika je nešto što je za mene oduvek bilo dirljivo,” kaže De Sarno. „Način na koji ona objektivom definiše senzualnost, seks, eklektična raspoloženja i način na koji snima ljude u intimnim trenucima, volim ceo taj njen proces. A poželeo sam da Debbie bude glavna zvezda zbog nje same, njene muzike i njene priče. Uvek postoji nešto više od same činjenice da je neko poznat.” Dodao je sopstvene Detalje Blondie torbi, sa novim iteracijama, uključujući malo kockastije oblike i oštriji kolorit.
Pomenuta kolekcija je predstavljala nešto emotivniji modni izraz, sa eteričnim plisiranim haljinama i valovitim bluzama. A za prolećnu kolekciju 2025. bilo je zabavnih trenutaka među redizajniranim bazičnim komadima: vrećaste farmerke i pantalone uparene sa belim majicama bez rukava oivičenim zeleno-crvenim prugama u fazonu logo trake i aksesoarima poput predimenzioniranih naočara za sunce i marama za glavu. Bilo je tu i mini-suknji u obliku lala sa Lucite cipelama na štiklu, algoritamski privlačni look koji je delovao kao da je dizajniran za potrebe Instagrama i TikToka. Pored revija u La Triennaleu, De Sarno je predstavio svoju Resort kolekciju 2025 i u londonskoj umetničkoj galeriji Tate Modern. On tvrdi da najbolje razmišlja dok luta muzejima – i to ne samo zbog same umetnosti. „Kada putujem, prvo što uradim sa suprugom je da potražim neku izložbu u muzeju”, kaže on. „Uvek pronađem nešto što mogu da naučim, a to je i savršen spoj novih i starih stvari zajedno. Volim što su u muzejima svi isti. Među ljudima nema slojeva. Možete zajedno, na istom mestu, da vidite već poznatu umetnost, ali i umetnost mladih ljudi koji tek treba da se afirmišu. Dopada mi se ta ideja da delim svoja iskustva sa svima, a ne da selektivno biram ljude.”
DE SARNO UVEK rezerviše mesta u prvom redu svojih revija za svoje najbliže. Fotografija na kojoj ljubi svoju mamu tokom svog naklona na reviji Resort 2025 kolekcije, postala je viralna među modnim zagovornicima. Među pratiocima i obožavaocima kružili su snimci na kojima on pleše iza scene. Međutim, u današnje vreme je pritisak, bilo da je umišljen ili stvaran, veoma opipljiva stvar u modi. Živimo u vremenu kada dizajneri globalno luksuznih brendova nemaju mnogo vremena da se afirmišu ili postignu komercijalni uspeh, što predstavlja surovu realnost modnog biznisa. Međutim, De Sarno i dalje pokušava da se zadrži na mestu gde se oseća inspirisanim. „Kreativnost je realna, lična stvar,” kaže on. „Radi se o načinu na koji biram nešto, o mom senzibilitetu. Radi se o mojim iskustvima. Takođe se radi i o trenutku u kome živim,” objašnjava on. „U ovim velikim trenucima, posebno sa mojim prvim revijama za Gucci, samo sam pokušavao da promenim raspoloženje, jer je pritisak veliki. To je sastavni deo posla, međutim ukoliko mogu da ulepšam te trenutke plesom ili pevanjem, zašto da ne.” Zastajući da skenira pogledom arhive oko nas, De Sarno pominje da se trudio da ubedi kompaniju da otvori zgradu za javnost, jer želi da ljudi, posebno mladi, koji su zainteresovani za modu, imaju istovetno iskustvo kakvo je njegovo kada dođe u posetu.
Prenosim De Sarnu teoriju koja mi je bila pomenuta na ulasku, da duh Guccio Guccija opseda arhivu. Oh, zaista?, začuđeno će on, podižući veselo obrve. „Možda će ući i prekinuti nas ako kažem nešto što mu se ne dopada,” izgovara De Sarno uz nežan osmeh. „Sve što se nalazi u arhivi svedoči o različitim periodima, ali svakako predstavlja jednu neprekidnu priču,” objašnjava dizajner. „Iskreno se nadam da će i moje pripovedanje ostati utkano u istoriji ove modne kuće.”
Autor teksta BROOKE BOBB | Fotografija BRETT LLOYD | Stajling RICCARDO MARIA CHIACCHIO
