Kao jedan od najvećih izazova za svakog stvaraoca ističe se potreba za autentičnošću, pojavom koja pleni i koja se lako razaznaje u odnosu na ostale. Ukoliko govorimo o modnom stvaralaštvu, pojava Roksande Ilinčić u svetu mode jedinstvena je i kao takva, na suptilan način je etablirana kao oda jeste estetike koja u svojim elementima ima boju, formu i bezvremenu eleganciju.
Roksandina moda je prevazišla geografske meridijane rodnog Beograda ili pak Londona u kom preko dve decenije živi. Njena moda je odraz duha i potrebe da se odevni komad komunicira kao ideja, pre nego komercijalan proizvod. Njene haljine kompleksnih su formi i neretko nas podsećaju da je Ilinčić svoje obrazovanje prvo stekla na Arhitektonskom fakultetu, pa tek onda na katedri fenomenalne Louis Wilson, profesorke čiji spisak studenata uključuje Alexander McQueena, Christophera Kanea, Richarda Nicolla, Jonathana Saundersa i Sophiju Kokosalaki. Ilinčić na svoju modu gleda kao na čaure, staništa i inkubuse, koji ženu štite od spoljašnjih uticaja.
Njena vizija spaja kontraste. Romantika ide rame uz rame sa primalnim, nežnost sa grubim, tekstura nas asocira na prirodu i neodoljivu potrebu da joj se vratimo, a istinska veština pokazana je u suptilnom balansiranju progresivne ideje sa potrebama moderne žene. Samim tim, lista žena koje Roksandine kreacije nose je dugačka, kao šlep njene svilene haljine na naslovnoj strani ovog magazina. Beyoncé, Zendaya, Kate Middleton, Cate Blanchett, Vanessa Redgrave, Joely Richardson samo su neke koje su ukazale poverenje.
Sa svakom kolekcijom Roksanda nas podseća na njenu neumoljivu ljubav ka slikarstvu, skulpturi, a kao etablirana kreatorka londonske modne scene imala je priliku da u svojim kolekcijama sarađuje sa umetnicama koje je inspirišu. Ona je istinski primer gracioznosti pojave, izraza i duha i svojim pojavljivanjem na naslovnoj strani magazina, učinila nam je istinsku čast.
Vaše modno putovanje je počelo u Londonu na Central Saint Martins sa legendarnom profesorkom Louise Wilson. Kako su ona i CSM kao institucija oblikovali studente?
Imala sam veliku čast da svoje magistarske studije završim kod legendarne profesorke Louise Wilson pod čijim su pokroviteljstvom potekli mnogi talenti londonske modne scene. Louise je bila poznata po svom neobičnom vođenju katedre i takozvanoj “čeličnoj ljubavi” koja bi studenta ili slomila ili pomogla da realizuju svoje najambicioznije snove. Imala je neverovatnu intuiciju da oseti talenat i da nam pomogne da pronađemo ono što je uvek najteže pronaći – same sebe.
Na koji način se umetnost uklapa u vaš svakodnevni život, a kako definiše vaš rad? Ko su umetnici koji su od posebnog značaja za vas?
Umetnost je nešto sa čim započinjem i završavam sve svoje kolekcije, ona me ne samo inspiriše već i na određen način definiše. Smatram da su žene umetnice često bile u senci svojih kolega i to je jedan od razloga što su inspiracije mojih revija skoro neopozivo žene. Jedan od najlepših momenata mog posla je što sam imala zadovoljsto da sarađujem i upoznam različite umetnice kao što su Marina Abramović, Eva Rothschild, Rana Begum, Rachel Johnes, Tai Shani, Phyllida Barlow, Holly Blakey, Sumayya Valey itd. Ali umetnica koja me je inspirisala još od studentkih dana je naša Ljubica Cuca Sokić. Njeni apstaktni pejzaži sa svojim intimnim emocijama i suptilnim kombinacijama boja su nešto čemu se uvek vraćam.
Na koji način se vaša estetika menja i evoluira i kako dizajner definiše vokabular sopstvenih modnih pojamova koje koristi u dizajniranju? Kako se on dopunjuje i bogati?
Stil i ukus, kao i naš intelekt su u neprestanom evouliranju i dijalogu sa našim okruzenjem. Uloga modnog dizajera je da ekperimentiše, prilagođava i uvek ima svojevrsnu vrstu vizuelne konverzacije sa vremenom u kome živi. Za mene intuicija ima jako važnu ulugu ali takođe i moj direktni kontakt sa ljudima koji me okružuju i želja da saznam što više o kulturama iz kojih potiču, o tome šta ih inspiriše, čemu se raduju, čega se plaše, šta je to što nas kao ljudska bića spaja, po čemu smo slični, šta nas ujedinjuje. Autentični dizajn je vrlo često rezultat najrazličitijih komponenti i multikulturalnih uticaja.
Koja je tajna ženske snage? Ko su žene koje vas nadahnjuju i koje kod vas izazivaju divljenje?
Teško je definisati žensku snagu, pretpostavljam da ona dolazi iz nekih iskonskih delova naših ženskih predaka: mešavina snage i nežnosti, izdržljivosti i krhkosti. Žene me neprestalno insprišu, ali svakako bih kao veliku inspiraciju izdvojila moju mamu. Zahvaljujući njoj sam zavolela modu, umetnost i tu vrlu žensku energiju i pogled na svet koji me uvek inspiriše.
Kakav je za vas bio prelaz iz arhitekture u modni dizajn? Na koji način su slični i šta bi im bile presečne tačke?
Arhitektura i modni dizajn su dve discipline veoma protkane jedna drugom, smatram da se fantastično dopunjuju i nadovezuju. U svojim modelima sam želela da pretočim osećaj koji imamo kad smo u sopstvenom domu, osećaj sigurnosti i zaštite i refleksije. Misim da je ovaj emotivni momenat jako značajan i nešto što sam intuitivno i podsvesno razvijala od početka svoje karijere. Druga sličnost je konstrukcija mojih modela, njihov skulpturalni i grafički element koji su takođe često inspirisani arhitekturom i prostorom koji je okružuje.
Na pomen Srbije, koje su vam ascocijacije i emocije? Na koji način pojedinac neguje kontakt sa zemljom u kojoj je rođen, a sticajem okolnosti u njoj više ne živi?
Beograd je uvek u mojim mislima, imala sam divno detinjstivo i školovanje u našoj zemlji, veliki broj mojih kreacija je inspirisan Beogradom, njegovim bojama, duhom, optimizmom, mirisom. Sećanja na trpeze pune hrane, majčin zagrljaj, tatine savete, beskrajne priče i druženja sa prijateljima, miris lipa i Dunava – to je mesto koje ću uvek zvati domom ma koliko bila fizički udaljena.
Svet je u stanju velikih previranja. Kako se to reflektuje na svet mode i kako oblikuje modnu industriju?
Moda je uvek predstavljala odraz društva i kulture u kojima živimo. Misim da smo na velikoj civilizacijskoj prekretnici ali i prilici da se neki nasleđeni modni kanoni rekalirbriraju i promene.
Da li je savršenstvo moguće postići? Da li nas potraga za savršenstvom dodatno usavršava ili može da bude prepreka procesu rada?
Trebalo mi je jako puno vremena, godina, decenija da shvatim da je pokušaj približavanju savršenstvu samo još jedna od suvišnih iluzija koju smo nasledili. Postoji toliko načina postojanja i sistema verovanja koje nismo ni počeli da istražujemo ili koje nismo želeli da razumemo. Uživati u lepoti ljudskih nesavršenstava i ritualima koje ljude zbližavaju je mnogo važniji cilj.
Da li je Roksanda optimista? Da li će lepota spasiti svet?
Kad osetimo lepotu, znamo da smo na pravom putu, ona je prisutna kao naš čuvar.
Razgovarao: Marko Mrkaja
Fotografije: Brian Rankin
Stajling: Marko Mrkaja
Frizura: Yoshitaka Miyazaki @saint luke artists
Šminka: Adam de Cruz @one represents, koristio Violette
Asistent fotografa: Bradley Polkinghorne
