Diana Vreeland nije bila obična žena iz sveta mode – ona je bila modni kustos, vizionar i arhitektka. Njeno ime je sinonim za luksuz, drskost i bezgraničnu kreativnost, a njena filozofija mode bila je više od trenda – bila je pogled na svet. U doba kada su magazini oblikovali ne samo modne preferencije, već i društvene norme, Diana Vreeland je redefinisala šta znači biti individualan, hrabar i nezaboravan. Svaka stranica koju je dotakla nosila je pečat njene ličnosti, a njeno nasleđe i dalje živi, inspirišući generacije da sanjaju odvažno i stvaraju bez ograničenja.
Njena priča, međutim, počinje mnogo pre nego što je kročila u redakciju Harper’s Bazaar-a u detinjstvu u Parizu, gde se prvi put suočila s kontrastima između savršene spoljašnjosti i unutrašnje borbe koja će je oblikovati u jednu od najuticajnijih žena u istoriji mode. Rođena kao Diana Dalziel 1903. godine, odrasla je u porodici gde je luksuz bio svakodnevica, ali su odnosi bili daleko od savršenih. Njena majka Emily često ju je kritikovala zbog izgleda, što je možda bio razlog zašto je kasnije razvila opsesiju lepotom i stilom – kao sredstvo da svetu pokaže sopstvenu vrednost.
Početak modne odiseje
Preseljenje porodice u Ameriku tokom Prvog svetskog rata otvorilo je novo poglavlje za Dianu. Nakon udaje za Bankrofta Vreelanda, njen sofisticirani stil i harizma privukli su pažnju društvene elite Njujorka. Ipak, ključni trenutak dogodio se kada je 1936. godine dobila poziv da se pridruži timu Harper’s Bazaar USA. Urednica Carmel Snow prepoznala je njen dar za modu i dala joj mesto savetnice za stil – poziciju koju je Vreeland pretvorila u platformu za redefinisanje estetike magazina.
U okviru čuvenog segmenta „Why Don’t You…“ (Zašto ne biste?), Diana je čitaocima pružala duhovite i nekonvencionalne predloge, poput: „Zašto ne obojite božićno drvce belo i ukrasite ga narandžastim kuglama?“ ili „Zašto ne nosite roze satensku podlogu ispod krzna?“ Njene ideje bile su sinonim za maštovitost i luksuz, a istovremeno su pomerale granice konvencionalnog razmišljanja.
Ikona stila i večna inspiracija
Vreeland je posedovala jedinstven osećaj za detalje. Njena crvena dnevna soba, poznata kao „Garden in Hell“, bila je oličenje njenog teatralnog pristupa životu. Nosila je parfem poput oružja, verovala u snagu crvene boje, i tvrdila da su nesavršenosti ono što čini osobu nezaboravnom.
Njen stil bio je drzak, ali nikad ekstravagantan – kombinacija minimalizma i dramatike koja je postala vanvremenska. Upravo zato što nije pratila trendove, već ih je stvarala, njena estetika je ostala relevantna i danas.
Tokom tri decenije u Harper’s Bazaar-u, Diana je unapredila način na koji magazini komuniciraju modu. Njena sposobnost da otkrije talente bila je legendarna; radila je s fotografima poput Richarda Avedona, a njen urednički osećaj uticao je na buduće generacije stilista i urednika.
Nakon uspeha u Harper’s Bazaar-u, prešla je u Vogue, gde je transformisala magazin u globalni simbol sofisticiranosti. Nije bila samo urednica, već i kustos mode – umetnost, istorija i kultura uvek su se prožimale u njenom radu.
Diana Vreeland nije bila samo urednica, bila je fenomen
Diana je napisala nekoliko knjiga, uključujući memoare D.V., koji pružaju uvid u njen ekscentrični um i nezaboravan život. Njene reči odišu šarmom i humorom, a čitaoce inspirišu da modu posmatraju kao umetničku formu.
Svet je Dianu doživljavao kao silu prirode – žena koja je hrabro nosila svoje vizije, s verom u lepotu i individualnost. Njena rečenica: „Najvažnija stvar u životu je osećaj – morate osetiti sve što radite,“ ostaje suština njenog pristupa modi i životu.
Dodatni uvid u njen život donosi dokumentarac The Eye Has to Travel iz 2011. godine, režiran od strane Lise Immordino Vreeland, njene unuke po braku. Film je savršena oda Diani i njenom revolucionarnom pristupu modi i životu. Kroz arhivske snimke, intervjue i Dianine nezaboravne izjave, dokumentarac osvetljava ne samo njen rad u Harper’s Bazaar-u i Vogue-u, već i njenu ličnost – ekscentričnu, duhovitu, hrabru. Naslov filma, inspirisan njenom filozofijom da „oko mora da putuje“, savršeno sažima njenu misiju: pomerati granice, otkrivati lepotu tamo gde je drugi ne vide i inspirisati svet da gleda dalje.
Njena moć da inspiriše, njen neosporni ukus i hrabrost da se razlikuje čine je bezvremenom ikonom. Njen uticaj nije samo u tome što je oblikovala modnu industriju, već i u tome što nas je naučila kako da modom pričamo sopstvenu priču. Svet je obožavao Dianu jer je ona obožavala svet – u svoj njegovoj raznolikosti, lepoti i čaroliji.
Foto: Profimedia, Instagram
Tekst: Natalija Kunić
