Umesto da bude samo predmet objektiva, ovaj talentovani mladi umetnik odlučio je da postane autor i izrazi svoju duboko ukorenjenu umetničku crtu. Uoči njegove prve samostalne izložbe u Serene Gallery, Lugano (koju možete posetiti do 20. novembra ukoliko vas put nanese), u razgovoru za Harper’s BAZAAR Srbija otkrili smo kako je do toga došlo.
Možete li nam reći nešto o vašoj umetničkoj pozadini i šta vas je inspirisalo da postanete umetnik?
Umetnost je strast koja me prati čitavog života, od mojih najranijih sećanja. I ako me je formalno obrazovanje prvobitno usmerilo na drugu stranu, nisam mogao da izbegnem magnetnu privlačnost umetničkog sveta. Slikarstvo je bilo deo mog bića, oblik kreativnog izraza koji jednostavno nisam mogao da zanemarim. Tokom svoje karijere u modelingu pronašao sam duboku povezanost sa svetom kreativnosti, i postalo je sve očiglednije da želim tome da se i profesionalno posvetim. Ono što mi je nedostajalo u životu u tom trenutku bila je ta bliska veza sa slikarstvom, kreativni proces i istraživanje svojih emocija na platnu. Ali moram da napomenem da je i moja karijera modela takođe bila izvanredno iskustvo. Omogućila mi je da upoznajem neverovatne ljude. Uvek je bilo zabavno da unesem ličnu umetničku perspektivu u modne projekte. Verujem da je moj kreativni izraz, kako u modelingu tako i u slikarstvu konstantno uticao jedan na drugi i gurao ih na nove nivoe, siguran sam da je ovo veoma dobra kombinacija.
Vaš rad često kombinuje različite medije i stilove. Kako pristupate kreativnom procesu kada radite na nečemu novom?
U mom slučaju kreativni proces često počinje iznenadnom idejom koja me pogodi u neočekivanim trenucima. Moji prijatelji se često smeju kada počnem da crtam u baru, na salveti. Ponekad se dešava da dok sam u krevetu, pred snom, da me ideja preplavi, nervira i uzbuđuje istovremeno, da mi energiju i osećam potrebu da odmah počnem da radim. Ponekad to može delovati manično. Kada se umorim od slikanja jednog rada, napravim pauzu ili pređem na drugi. To se uglavnom dešava sa skoro završenim radovima koji stoje u mom ateljeu nedeljama, dešava se da im ne priđem dok se ne vrati ta preplavljujuća inspiracija koja me usmerava da nastavim samo kada je najjača.
Vaši radovi su, koloritno, postali prepoznatljivi. Kako se odlučujete u kom smeru ćete ići?
Kao što sam rekao u prethodnom odgovoru, moj kreativni proces često je vođen preplavljujućim osećajem inspiracije. Nakon što završim slikanje jednom bojom, obično me privuče druga boja. Verujem svom prvom instinktu i odmah posegnem za njim, za tom bojom. Mislim da to odražava sirov instinktivni aspekt mog rada, što mi omogućava da uhvatim emocije koje želim da prenesem u svakom trenutku.
Koju poruku ili emociju želite da prenesete?
U mojim slikama, uglavnom se radi o mojim sopstvenim emocijama. Slikam da bih se suočavao sa sobom. Zato želim da publika ima mogućnost slobodne interpretacije svega toga, ne očekujem nijednu određenu emociju. Takođe, to je jedan od razloga zašto obično ne slikam glave na telima jer verujem da izrazi lica otkrivaju previše. Želim da prenosim emocije kroz pokrete tela.
Vaša nedavna izložba u Seren Gallery u Luganu privukla je mnogo pažnje. Možete li nam reći nešto o centralnoj temi i konceptu izložbe?
Moja nedavna izložba nosi naziv „Emocionalna anatomija”. Izabrao sam ovaj naziv jer odražava različite emocije izražene putem tela. Ona se bavi istraživanjem i refleksijom novih i starih osećanja i kako se nositi ili ne nositi s njima.
Možete li podeliti neke značajne uticaje ili umetnike koji su inspirisali vaš rad?
Odgovoriti na ovo pitanje predstavlja izazov jer je inspiracija dinamičan i razvijajući aspekt mog umetničkog putovanja. Ali upravo sada, dela Egon Schielea me fasciniraju. I rane radove (1953-1960) Davida Hockneya duboko poštujem.
Da li tehnologija igra ulogu u vašoj umetničkoj praksi i da li je uticala na evoluciju vašeg izraza?
Iskreno, tehnologija uopšte ne igra ulogu. Iako imam tehničku pozadinu u mehatronici, jedini način na koji je uticala na moju umetnost je tako što mi je pokazala šta ne želim da radim.
Koje su vaše ambicije, projekti ili izložbe koje planirate?
Konstantno se bavim stvaranjem nečeg novog i trenutno radim na mnogo projekata istovremeno. Međutim, jedan poseban projekat, koji me posebno raduje, je knjiga i izložba u saradnji sa mojim dragim prijateljem, fotografom Kosmasom Pavlosom. Odlučili smo se na ovaj projekat pre skoro godinu dana, i on polako dobija svoj oblik. Uključuje brojne dubokoumne i nekonvencionalne fotografije i umetničke radove, koji me prikazuju na način na koji nikada nisam bio prikazan. To je sigurno najveća serija fotografija na kojoj sam do sada sarađivao. Iako je još uvek u izradi, zaista se radujem da ovaj projekat podelim sa svetom u bliskoj budućnosti (nadam se uskoro jer kreativni proces nikada ne prestaje). Dakle, pratite nas na Instagramu za više informacija.
Razgovarala: Milena Kitić
Fotografije: Sofia Guzzo, Instagram
